Oba imperijalistička tabora pojačavaju pokolj

 

Bez kraja na vidiku, borba radničke klase protiv rata i imperijalizma je od ključne važnosti.

Posle sedam meseci ruske vojne ofanzive koja je ostvarila ograničene napretke i skoro 2,5 godine totalnog rata, inter-imperijalistički karakter sukoba u Ukrajini se produbljuje, kao i rizik od eskalacije. Američki i zapadni imperijalizam jačaju svoje obaveze prema Ukrajini, dok se blok Kina-Rusija dodatno učvršćuje.

Rat je dugoročna konfrontacija sa mnogo toga na kocki za sve uključene strane. U poslednjih nekoliko nedelja, Makron je izneo mogućnost slanja trupa u Ukrajinu, pri čemu su manje jedinice već poslate u svrhu „obuke“. Bajden i Olaf Šolc prešli su još jednu „crvenu liniju“ promenivši svoje prethodne stavove, sada dozvoljavajući korišćenje američkog i nemačkog oružja protiv ciljeva unutar Rusije.

Putin je odgovorio izvođenjem „taktičkih“ nuklearnih vežbi, preteći da će naoružati druge zemlje protiv zapadnog bloka predvođenog SAD-om i slanjem vojnih brodova na Kubu i u Venecuelu. Američki državni sekretar Blinken i britanska vlada pretili su kineskom režimu zbog njegove podrške Rusiji. U Evropi, vlada za vladom šalju alarmantne signale o mogućim budućim ruskim napadima. Na samitu G7, lideri zapadnog imperijalističkog bloka će razmotriti uvođenje sankcija kineskim bankama sličnih onima uvedenim Rusiji, iako manjim, želeći da izbegnu globalnu finansijsku krizu.

Vojni napad na Gazu bacio je rat u Ukrajini u senku na neko vreme i postavio nova pitanja o tome da li zapadne sile mogu podržavati i Izrael i Ukrajinu. Ali važnost rata u Evropi nije umanjena. Čak i ograničene pobede za Rusiju bile bi veliki udarac za američki imperijalizam i ojačale bi blok predvođen Kinom. U svetlu rastuće ogorčenosti i mržnje širom sveta prema američkoj podršci Izraelu, još je važnije za Vašington da to izbegne.

Kako bi ponovo stavili Ukrajinu u prvi plan, ove nedelje se održavaju „konferencija o oporavku Ukrajine“ u Berlinu i „mirovna konferencija“ u Švajcarskoj, kojoj će prisustvovati predstavnici 90 vlada. Pored toga, na samitu G7 u Italiji, takođe ove nedelje, Ukrajini će biti obezbeđeno još 50 milijardi američkih dolara.

Ovo sledi nakon odloženog američkog paketa pomoći od 61 milijarde dolara konačno odobrenog u aprilu i ogromnih novih obećanja i isporuka oružja od evropskih vlada. Ukrajinskoj vojsci se obećavaju dodatni PVO sistemi Patriot iz Španije, Norveške i SAD-a, a ukupno obećanih aviona F16 sada je 80.

Mesecima se spekulisalo o ruskoj letnjoj ofanzivi koja bi mogla probiti ukrajinske odbrambene linije opremljene ograničenim granatama i municijom. Iako su ruske ofanzive već zauzele daleko više teritorije nego što je to uspela ukrajinska ofanziva 2023. godine, nove isporuke oružja čine velike nove ruske proboje manje verovatnim.

 

Ruski napredak

Početkom ove godine, „Putin i ruska vojska takođe izgledaju kao da su zaključili da Ukrajina neće moći povratiti teritorije koje Rusi mogu zauzeti i da će postepeni ruski napredak, čak i po visokoj ceni, na kraju dovesti do ukupnog ruskog uspeha“, napisao je Institut za proučavanje rata, američki trust mozgova koji svakodnevno ažurira izveštaje iz rata.

Do kraja prošle godine, tadašnji komandant ukrajinske vojske Zalužni rekao je da je rat dostigao pat poziciju. Artiljerija i dronovi su korišćeni za napade sa velikim brojem žrtava, ali nijedna strana nije napredovala. Kada su ruske snage napredovale zapadno od Donjecka (zauzevši Marinku) i u Zaporožju, neki političari, posebno republikanci u SAD, izrazili su protivljenje daljoj pomoći Ukrajini. Oko nove godine, ruska vojska je takođe pojačala napade na gradove dronovima, raketama i „klizećim bombama“ (poboljšane verzije starih sovjetskih bombi).

Nova ruska ofanziva na Avdivku, grad u Donjeckoj oblasti, počela je u oktobru. Grad je zauzet 17. februara nakon evakuacije ukrajinskih trupa. Ukrajinska vojska je prijavila preko 20.000 poginulih u odbrani Avdivke i procenjuje da je ruska vojska izgubila dvostruko više. Borbe ovde, kao i prethodno u Bahmutu, podsećaju na Prvi svetski rat.

U ovoj fazi rata, ruska vojska je imala šestostruku prednost u artiljerijskim resursima i pokrenula nekoliko paralelnih ofanziva, glavnu kod Časiv Jara blizu Bahmuta, važnog strateškog cilja koji bi još uvek mogao osvojiti.

Putin je verovao da je na putu ka pobedi, a ukrajinska vlada i vojska sve više su se plašile poraza. „Zelenski je navodno rekao predsedniku Predstavničkog doma SAD Majku Džonsonu u decembru 2023. da će ukrajinske snage moći ‘izdržati’ do marta ili aprila 2024. bez dodatne američke bezbednosne pomoći“, izveštava ISW.

 

Američka pomoć

Ovi alarmantni izveštaji povećali su pritisak na Belu kuću da postigne dogovor u Predstavničkom domu za paket pomoći Ukrajini. Čak je i Donald Tramp rekao „da je opstanak Ukrajine važan za Sjedinjene Države, promenivši ton nekoliko dana pre nego što je Predstavnički dom, koji vode republikanci, trebao glasati o paketu pomoći od 61 milijarde dolara“, izveštava Rojters. Međutim, da bi umirio svoje pristalice i distancirao se od Bajdena, Tramp nije formalno podržao paket i napao je evropske vlade zbog nedovoljne podrške Ukrajini.

Ovaj paket nije očekivao Putin, koji je verovao da je podrška saveznika Ukrajine oslabila, prema ISW-u. Zaključak Moskve bio je da ruska ofanziva mora ubrzati tempo pre nego što stigne novo oružje.

To je uključivalo pojačane napade i novu invaziju u Harkovskoj oblasti. Cilj u ovoj fazi bio je preuzeti kontrolu nad pograničnim područjem. Putinov režim nije verovao da može zauzeti i kontrolisati grad Harkov (drugi po veličini u Ukrajini), barem ne sada.

Ruski napadi se nastavljaju, a strategija izgleda kao nastavak „mlin za meso“ bitaka, pretrpljujući ogromne gubitke ali postepeno napredujući. Ruska ekonomija i proizvodnja su prilagođene ratu, a neformalna mobilizacija donosi nove trupe. Kvalitet akcija ruske vojske se značajno poboljšao tokom 2,5 godine rata, takođe prema ukrajinskoj obaveštajnoj službi. U korišćenju dronova i elektronskog ratovanja, ruske trupe imaju prednost.

Putin je tvrdio da je Rusija ove godine povratila 47 sela i gradova, uključujući neka koja je Ukrajina osvojila prošle godine. Nijedan od njih nije presudan za ishod rata, ali su važni za propagandu i moral.

 

Ukrajinska ofanziva 2025?

Nova obećana oružja će drastično poboljšati ukrajinsku odbranu. Već se priča o novoj ukrajinskoj ofanzivi 2025. godine, delimično zasnovanoj na odluci SAD iz maja da dozvoli upotrebu američkog oružja protiv ciljeva u Rusiji, što je ranije smatrano nepoželjnom eskalacijom.

 

Najuspešniji ukrajinski napadi bili su na Krim, koji Putin smatra ruskom utvrdom. "Ukrajinski dronovi i rakete možda su onesposobili do polovine nekada moćne Crnomorske flote", izveštava Financial Times. Većina plovila koja se koriste za vojni transport su uništena. Most Kerč između Rusije i Krima mogao bi biti sledeća meta većih napada.

 

Promene u Ukrajini

Ukrajina će dobiti nove vojne resurse, ali rat ima ogromne troškove koji sve više utiču na zemlju. Od ruske invazije u februaru 2022. godine, veliki delovi zemlje su uništeni. Više od 10.000 civila je poginulo, plus stotine hiljada vojnika s obe strane. 10 miliona Ukrajinaca su izbeglice, od kojih je šest miliona u inostranstvu. 1,5 miliona porodičnih domova je uništeno. U velikim delovima zemlje postoji nestašica grejanja i struje. Procene su da su ruski vazdušni napadi ove godine uništili polovinu proizvodnje električne energije u zemlji.

Iako kraj rata nije na vidiku, ruske vojne ofanzive, vazdušni napadi dronovima i raketama, te ekonomija koja se smanjila za trećinu, ankete pokazuju da velika većina Ukrajinaca i dalje podržava rat. Ali raspoloženje se promenilo.

"Moral među trupama je sumoran, iscrpljen neprekidnim bombardovanjem, nedostatkom naprednog oružja i gubicima na bojnom polju. U gradovima stotinama milja daleko od fronta, gužve mladih muškaraca koji su se u prvim mesecima rata prijavljivali za vojsku su nestale. Danas, sposobni potencijalni regruti izbegavaju regrutaciju i provode popodneva u noćnim klubovima", izvestio je politico.eu iz Kijeva u aprilu.

Tokom proleća, vesti o ruskim napredovanjima su dolazile paralelno sa izveštajima o zastoju vojne pomoći i sve većim napetostima unutar ukrajinske vladajuće strukture. Vladavina predsednika Zelenskog postaje sve bonapartističkija, sa odloženim izborima, smenjenim komandantom vojske i "serijom otpuštanja, ostavki i promena koje je poslednjih meseci sproveo Zelenski" (Financial Times). Novi zakon koji uvodi obaveznu vojnu službu za sve između 25 i 60 godina je duboko nepopularan.

 

Rat bez kraja?

General i vojni teoretičar Karl fon Klauzevic je opisao ratove kao nepredvidljive, sa mogućim prekretnicama koje pokreću sopstvene kontradikcije. Ovo je potvrđeno ratom u Ukrajini, sa iznenađujućim napredovanjima i neuspelim očekivanim ofanzivama. U junu 2024. rat je daleko od kraja, sa novim mogućim prekretnicama.

Bajden i evropski političari naglašavaju kako ukrajinska vojska "ratuje za nas", tj. kao proxy za zapadni imperijalizam. Ovo, međutim, je glavni aspekt rata, kako je zaključila Internacionalna Socijalistička Alternativa nakon ruske invazije 2022. godine. U Ukrajini, i među velikim delom javnosti u Evropi, rat se vidi kao odbrana od ruske agresije. Ovo je pojačano propagandom vlada. Na Dan D (6. juna), Bajden je ponovio da je rat "demokratija protiv autokratije". Ovo tvrdi predsednik koji je blisko povezan sa izraelskom vojskom kao i diktaturama u Egiptu i Saudijskoj Arabiji zbog genocidnog rata u Gazi.

Ratovi u Ukrajini i Gazi su ojačali veze unutar bloka predvođenog Kinom. Oštro povećana trgovina sa Kinom pružila je Putinu spas. Iran snabdeva Rusiju dronovima i bombama, a uvozi napredno rusko oružje. Rat u Ukrajini je takođe prekinuo izolaciju Severne Koreje. "Rusija se okrenula Severnoj Koreji, obezbeđujući više od milion artiljerijskih granata kao i balističke rakete" (Financial Times). Putin u junu posećuje Pjongjang, nakon putovanja u Peking u maju posle svoje "izborne pobede".

U Evropi, militarizacija je opšti motiv u retorici političara, ukazujući na potrebu naoružavanja protiv pretnje iz Rusije. Sve države povećavaju vojne izdatke, a zahtevi rastu brže. "Evropa ima samo delić sposobnosti za vazdušnu odbranu potrebne za zaštitu istočnog krila, prema NATO-ovim sopstvenim proračunima, što otkriva razmere ranjivosti kontinenta", izvestio je Financial Times. "Neki evropski lideri i vojni zvaničnici upozoravaju da bi Rusija mogla imati sposobnost da napadne članicu NATO-a do kraja decenije".

NATO vežbe su češće i veće nego ikad, dok Nemačka i Francuska pokreću nove evropske inicijative za vojnu saradnju. Militarizacija je povezana sa zvaničnom politikom koja postaje sve reakcionarnija, uključujući više autoritarnih mera i ograničenja demokratskih prava.

Uloga Kine u pružanju mašina i tehnologije potrebne ruskim snagama napadnuta je posebno od strane vlada SAD i Velike Britanije. Sankcije su uvedene kineskim kompanijama. Očekuje se da će se ovo pojačati, sa mogućim sankcijama protiv kineskih banaka.

Ratovi u Ukrajini i Gazi su doveli do novih nivoa sukoba među imperijalističkim blokovima. Oni naglašavaju duboke krize kapitalističkog i imperijalističkog sistema. Socijalisti kampanju i mobilišu protiv ratova i militarizacije, ukazujući na međunarodnu radničku klasu kao jedinu snagu sposobnu da zaustavi putanju ka novim ratovima i represiji.

Izgradnja organizacije, moći i političke nezavisnosti radničke klase u Ukrajini, Rusiji i na međunarodnom nivou je ključni zadatak s kojim se socijalisti danas suočavaju. Nove i postojeće radničke organizacije moraju preuzeti borbu protiv rata i imperijalizma, sa programom koji uključuje protivljenje prisilnoj vojnoj službi, zaštitu i prava za sve ratne izbeglice, i borbu za ulaganje u poslove, domove, javne usluge i borbu protiv klimatske krize, umesto da se beskonačno milijarde ulažu u ratnu mašineriju.

 Ovaj rat nije u interesu radnika i omladine, gde god da žive. Radi se o geopolitičkim i ekonomskim imperijalističkim ambicijama. ISA će se suprotstaviti ratu gde god da smo prisutni, u Rusiji, SAD, Ukrajini i drugde.

Ovaj program je danas još relevantniji, nakon 2,5 godine pokolja.