Ignorisanje većinske volje naroda od strane režima Aleksandra Vučića, posebno kada je reč o dolasku multinacionalnih rudarskih korporacija, jasno pokazuje da Srbija, kao i druge države Zapadnog Balkana, nemaju stvarnu suverenost. Iza nacionalnih simbola i himni skriva se kolonijalna stvarnost u kojoj su svi resursi zemlje stavljeni na raspolaganje stranim interesima.
Francuske nuklearne elektrane, kineski rudnici bakra, nemački litijum, ruska nafta i gas, američke i NATO baze i oružje – to je današnja realnost Balkana. Kompradorske elite neće stati dok i poslednji delić zemlje ne bude u stranim rukama.
Međutim, nije realno očekivati da će se situacija zadržati na ovome. Evropa, koja se sve više fašizuje, neće slati svoje sinove na nove frontove, već će koristiti narode Balkana, Baltika i Istočne Evrope kao zamenu. Kao što je danas Ukrajina između američkog i ruskog imperijalizma, tako će i balkanske države biti uvučene u borbu krupnih finansijskih oligarhija.
Dugogodišnja neprijateljstva u Bosni, Srbiji i na Kosovu zamenjuju novi odnosi i političke i vojne forme pod kontrolom najmoćnijih saveza, koji će istovremeno potpirivati nacionalne tenzije kako bi dalje delili narode Balkana.
Nacionalizam u ovim uslovima igra ulogu starog psa na lancu imperijalističkih saveza. Iako ta ideologija postaje farsa, uskoro će biti zamenjena još gorim ideologijama koje se šire Evropom.
Ovde leži seme propasti ne samo balkanskih režima, već i celog sistema koji podržava ovakvo stanje. Pod pritiskom spolja, svi kompradori će morati da skinu patriotsku masku i otvoreno raditi u interesu krupnog kapitala i vojnih saveza. Nacionalna buržoazija i slabiji eksploatatorski slojevi moraće da biraju između otvorene pljačke sopstvenog naroda i propasti, što će intenzivirati klasnu borbu.
Jedina klasa koja nema šta da izgubi jeste radnička klasa, koja će u vrtlogu događaja morati da prepozna svoju snagu. Protiv militarizovane, fašisoidne i imperijalističke buržoazije, radnička klasa mora formirati moćnu i monolitnu organizaciju koja neće zavisiti od želja vladajuće klase. Takva organizacija mora biti organski proizvod klasne borbe i obuhvatiti ceo Balkan.
Organizacije koje su već jednom povele radničku klasu, seljaštvo i slobodoumnu inteligenciju u pobedu nad nemačkim i italijanskim fašizmom, kao i domaćim izdajnicima, mogu ponovo povesti balkanske radnike. Radnička klasa Balkana danas može i mora ponoviti taj uspeh, stvarajući moćno telo sposobno da razori sve elemente šovinističkog, kolonijalnog i zaostalog društva kakav je Balkan danas.
No comments:
Post a Comment